С појмом осне симетрије, са становишта математике тј. геометрије, ученици се први пут срећу у петом разреду. Сама симетричност је појава која им је блиска и коју лако препознају свуда око себе али, кад се осна симетрија сведе на конструкцију осносиметричних фигура у односу на задату осу симетрије, добар део ученика показује елементарно несналажење и непрепознавање основних карактеристика осне симетричности. Један од разлога за то може бити и чињеница да деца тог узраста немају развијено апстрактно мишљење и тешко могу замислити готов цртеж пре него што започну конструкцију. С обзиром на то да осна (линијска) симетрија представља најједноставнију изометријску трансформацију, сматрам да је ученици тог узраста могу савладати али је важно инсистирати на правилном усвајању појма и препознавању осносиметричних фигура и слика путем анализе великог броја примера из свакодневног живота, уметности, архитектуре и историје. Зато појам осне симетрије разматрамо кроз три часа, на којима се осној симетрији приступа са различитих страна и на разноврсне начине. Овај час се налази у бази радова Дигитални час 3.
Основне рачунске операције са целим бројевима су веома важан део градива шестог разреда. Потребно је да сви ученици савладају овај рачун како би могли да се баве и његовом применом у сложенијим нивоима. Часови утврђивања операција са целим бројевима се, веома често, своде на израду задатака из збирке, што за ђаке може бити немотивишуће и досадно. Зато сам се ја одлучила да овај део градива оплеменим активностима које су разнолике и по карактеру и по нивоу знања са којим ученик треба да располаже, како би у њима учествовао. У овако осмишљеном часу задовољени су сви принципи индивидуализоване наставе а сматрам да информационе технологије имају огромне могућности у самом процесу индивидуализације наставе, што постаје неопходан чинилац савремене школе. Разлог томе је и потреба да се захтеви наставе ускладе са појединачним потребама сваког детета као и да се подстиче самостални рад ученика и њихова одговорност за сопствено знање и постигнуте резултате. Осим елемената индивидуализоване наставе, овако осмишљен час задовољава и принципе диференциране наставе. Наиме, садржаји су подељени у три групе, које представљају три нивоа захтева , од основног до напредног. Напомињем да је ово пример једног часа утврђивања а да се на овај начин могу реализовати многи часови на којима је потребно увежбавати технике рачунања. Већина материјала које су ученици, на овом часу изучавали, постављено је на блогу „Забавни парк Матленд“ . Овај час се налази у бази радова Дигитални час 2
Наставна јединица која се обрађује на овом трочасу је „Правоугли Декартов координатни систем у равни“. Ова наставна јединица се по програму обрађује у седмом разреду на часу математике. Међутим, како су се ученици већ у петом разреду, на часовима географије сретали са Декартовом идејом лоцирања тачака у равни, тако што су сваком месту на карти могли да придруже географску дужину и ширину, желела сам да то искористим и да у обради наставне јединице кренем од онога знања која су већ усвојили . На конкурсу Дигитални час 1 овај рад је добио трећу награду.
Овај конкурс је под покровитељством Завода за унапређивање образовања и васпитања и Мaјкрософта а то је први конкурс на ком сам учествовала са својим часом "Број без краја". Час је ушао у Базу знања за основне школе.