Коришћење рачунара у раду подразумева употребу једног од програма за обраду текста, за табеларна израчунавања, за израду презентација и коришћење интернета у функцији образовно-васпитног рада. Осим ових вештина, дугогодишњим формалним и неформалним усавршавањем савладала сам и велики број веб алата које користим у настави и то не само за припремање часова већ и за комуникацију са ученицима и родитељима. Навешћу само неке показатеље мог рада у овој области чији циљ је побољшање квалитета рада школе.
Своја знања у ИКТ-у сам преносила и на ученике што доказује и кратак филм ученице Јоване Видојковић о површини круга на који сам јако поносна јер сматрам да је овај филм веома корисно наставно средство. Према Правилнику о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних сарадника, предвиђена је законска обавеза израде портфолија који сви наставници морају имати почев од марта 2014 године. Знам! Ипак, на моју мотивацију да се упустим у израду сопственог портфолија није утицало "наређење" послодавца већ лична потреба да сажмем и на једно место сакупим своја искуства, резултате рада и професионалне планове.
Потреба за ретроспекцијом јавила се временом. Имам преко двадесет година радног искуства у школи па је, ваљда, дошао тренутак да напишем један велики извештај а лепо је кад у тај извештај има што-шта и да стане.. Е, ту је настао проблем! Како портфолио треба да изгледа, шта све у њему треба да се нађе, како разврстати сав тај материјал а да буде смислено и јасно? Почело је на Едмоду 2012. године у оквиру неформалне обуке "Писање радне биографије, веб-алати за си-ви и ефектно представљање на мрежи". Обуку је водила Славица Јурић у организацији ДШБС-а. Тада су настале моје стране на сервисима за представљање Do you buzz и About me које сам искористила у свом новом веб-фолију. На семинару "Гугл апликације за Гугл генерације" у јесен 2013. године настао је неуспели покушај портфолија на гугл сајту али је зато моја представа о томе шта портфолио треба да садржи а шта не била много јаснија. Један од аутора овог семинара била је опет Славица .Јурић а знајући да обуке које организује увек дају конкретне резултате у септембру 2015. сам се прикључила њеном семинару "Портфолио-колекција одговорности" у нади да ћу направити портфолио са којим ћу бити задовољна, што се, на моју велику радост и десило . Мој портфолио је коначно добио мени смислену структуру а ја визија о томе како ће се његове стране попуњавати и множити. Следи мали акциони план са активностима на изради портфолија у наредном периоду што је уједно и последњи домаћи задатак на овом курсу. 1. На страни Математика поставити листе линкова ка веб местима које често посећујем - зимски распуст; 2. На страни Награде постављање линкова ка радовима који се налазе у разним базама угледних часова – јесењи распуст; 3. На страни Пројекти унети садржај и рефлексије за Тепих Сјерпински, Поко и додати пројекат Тесла – зимски распуст; 4. Размислити о томе где унети искуства и рефлексије рада на месту помоћника директора у последње три године. Велику захвалност дугујем Славици Јурић и Весни Гошовић јер су ми увек давале праве смернице на путу професионалног развоја и биле професионалци на које сам могла да се угледам.
Имајући у виду да се термин инклузија у школској пракси најчешће односи на обезбеђивање наставе ученицима са посебним потребама, на овом семинару су наставници имали прилике да се упознају са законским оквиром инклузивног образовања, техникама и израдама педагошког профила, стратегијама наставе са даровитим ученицима. Посебна пажња је посвећена индивидуалном образовном плану, планирању подршке у образовању, корацима и поступцима у изради ИОП-а као и примени, ревизији и евалуацији ИОП-а. Водитељи семинара биле су Милена Јеротијевић и Радмила Гошовић .
Овај програм сам похађала 2003. године и од тада га спроводим у свакој генерацији ученика чији сам разредни старешина. Циљ програма је стицање основних знања и искустава из области толеранције на различитости, подстицање сарадње и међусобног уважавања међу ученицима унутар одељенске заједнице. Програм је намењен ученицима петог разреда а спроводим на часовима одељенске заједнице. Буквар толеранције је осмислила група младих стручњака „Хајде да...“. Ово је први програм обуке, који сам ја прошла, а чији је услов за добијање сертификата била имплементација стечених вештина. Наиме, након семинара који је трајао седам дана, обавеза свих наставника је била да свих десет радионица одрже у једном одељењу па да продукте са ових радионица прикажу на супервизијском састанку. Школске 2010/11. године радионице Буквара толеранције сам реализовала у одељењу у ком сам била разредни старешина а помагала ми је Олга Васић, школски библиотекар. Те године смо аплицирале на конкурс који је расписало Друштво школских библиотекара на тему "Сарадња школског библиотекара и наставника - пример из праксе" и добиле награду за најбољи рад.
Социјални софтвер у настави је први електронски семинар на ком сам била. Уједно је то и мој први сусрет са платформом за учење Мудл. Семинар је акредитован под бројем 088 у Каталогу за стручно усавршавање наставника 2008/09 ЗУОВ-а Републике Србије као изборни, а носи 16 сати стручног усавршавања и реализован је под покровитељством Мајкрософтовог ПИЛ-а. Курс предвиђа оспособљавање наставника за комуникацију путем електронске поште, креирање сопствене Веб странице на интернету, размену датотека на интернету, аудио и видео комуникацију преко интернета и држање предавања преко интернета, уз помоћ алата Windows Live обједињених услуга које су бесплатне. Учење је контекстуализовано, а за курс је обезбеђен образовни материјал који може да се користи и у настави информатике.Курс представља комбинацију електронског учења и тестирања знања на коме полазник мора да буде физички присутан. На овом семинару је настао мој блог "Забавни парк Матленд" који је и препознат као најбољи рад у групи па сам га и презентовала пред колегама на завршном сусрету у СШ "Никола Тесла" у Београду.
Садржај семинара “Филозофија с децом“ дао је нов квалитет мом раду, како у настави математике тако и у раду с ученицима у оквиру одељенске заједнице. Наиме, као разредни старешина користим целокупну форму филозофског истраживања и на тај начин с ђацима обрађујем различите теме које су значајне за њихово одрастање и васпитање. Као наставник математике, у своју свакодневну праксу увела сам „време за размишљање“, које је саставни део и једна од основних одлика процеса филозофског истраживања, а истовремено је драгоцено и недовољно заступљено у свакодневној наставној пракси у нашим условима. Филозофско истраживање на часовима одељенске заједнице Описану форму истраживања користим најчешће на часовима одељенске заједнице. Стимулус за истраживање понекад одаберем процењујући шта би ученицима могло бити корисно и занимљиво, понекад се стимулус спонтано наметне из актуелних проблема и ситуација које се дешавају у одељењу, а понекад сами ученици бирају стимулус за дискусију. У току једне школске године као стимулусе користили смо две приче (Крађа, из приручника «Филозофија с децом» ауторки Радмиле Бранковић Сатн, Радмиле Гошовић и Весне Гошовић, Креативни центар, 2007 и Професор и скелеџија, индијска народна прича), ђачку ппт Поремећаји у исхрани и појмове одговорност и насиље. На основу ових стимулуса, ученици су одабрали да дискутују о следећим питањима:
Филозофско истраживање у настави математике Као наставник математике, нисам у прилици да на редовним часовима спроведем истраживање у целокупном обиму. Зато користим одређене елементе овог метода. Након постављеног питања или задатка на часу, ученицима обавезно оставим време од 2-3 минута, када у тишини размишљају о постављеном проблему. Сматрам да је ово веома важно, јер у нашим условима наставник најчешће очекује од ученика да брзо мисле (или чак не мисле) и одговорају као „запете пушке“. Такво одговарање се веома често и вреднује највећим оценама. То је ситуација која подстиче ученике да уче напамет, без разумевања наученог, без повезивања и ослањања на сопствено искуство, без размишљања. Међутим, ако захтевамо да ученици надограђују своја знања, примењују их, анализирају и повезују, веома је важно да им дамо довољно времена да промисле о проблему, да повежу ново знање са оним које већ имају и да чујемо њихово аргументовано мишљење. Одређени математички појмови, као што су: бесконачност, симбол, ирационалани број и слични, морају бити предмет критичког промишљања на редовном часу. За мене као наставника, посебан изазов представља примена овог метода у обради наставне јединице „Тачка, права, раван“, са нагласком на појму бесконачност у 5. и 8. разреду.
|
Категорије
All
Архива
November 2015
Дигиталне
|