Садржај семинара “Филозофија с децом“ дао је нов квалитет мом раду, како у настави математике тако и у раду с ученицима у оквиру одељенске заједнице. Наиме, као разредни старешина користим целокупну форму филозофског истраживања и на тај начин с ђацима обрађујем различите теме које су значајне за њихово одрастање и васпитање. Као наставник математике, у своју свакодневну праксу увела сам „време за размишљање“, које је саставни део и једна од основних одлика процеса филозофског истраживања, а истовремено је драгоцено и недовољно заступљено у свакодневној наставној пракси у нашим условима. Филозофско истраживање на часовима одељенске заједнице Описану форму истраживања користим најчешће на часовима одељенске заједнице. Стимулус за истраживање понекад одаберем процењујући шта би ученицима могло бити корисно и занимљиво, понекад се стимулус спонтано наметне из актуелних проблема и ситуација које се дешавају у одељењу, а понекад сами ученици бирају стимулус за дискусију. У току једне школске године као стимулусе користили смо две приче (Крађа, из приручника «Филозофија с децом» ауторки Радмиле Бранковић Сатн, Радмиле Гошовић и Весне Гошовић, Креативни центар, 2007 и Професор и скелеџија, индијска народна прича), ђачку ппт Поремећаји у исхрани и појмове одговорност и насиље. На основу ових стимулуса, ученици су одабрали да дискутују о следећим питањима:
Филозофско истраживање у настави математике Као наставник математике, нисам у прилици да на редовним часовима спроведем истраживање у целокупном обиму. Зато користим одређене елементе овог метода. Након постављеног питања или задатка на часу, ученицима обавезно оставим време од 2-3 минута, када у тишини размишљају о постављеном проблему. Сматрам да је ово веома важно, јер у нашим условима наставник најчешће очекује од ученика да брзо мисле (или чак не мисле) и одговорају као „запете пушке“. Такво одговарање се веома често и вреднује највећим оценама. То је ситуација која подстиче ученике да уче напамет, без разумевања наученог, без повезивања и ослањања на сопствено искуство, без размишљања. Међутим, ако захтевамо да ученици надограђују своја знања, примењују их, анализирају и повезују, веома је важно да им дамо довољно времена да промисле о проблему, да повежу ново знање са оним које већ имају и да чујемо њихово аргументовано мишљење. Одређени математички појмови, као што су: бесконачност, симбол, ирационалани број и слични, морају бити предмет критичког промишљања на редовном часу. За мене као наставника, посебан изазов представља примена овог метода у обради наставне јединице „Тачка, права, раван“, са нагласком на појму бесконачност у 5. и 8. разреду.
Comments are closed.
|
Категорије
All
Архива
November 2015
Дигиталне
|