Кроз делове танграма ученици обнављају основне чињенице о геометријским фигурама и усвајају појам површине. У уводном делу се упознају са историјатом настанка ове игре а касније, радећи у паровима, добијају задатак да сложе задате геометријске фигуре. У последњој активности ученици помоћу танграма "илуструју" причу "Незадовољни зец".
0 Comments
Ученици четвртог разреда су чест гост у кабинету математике. Ту им је најинтересантнија интерактивна табла на којој воле да опробају неке едукативне игрице. То је прилика да се упознају са будућом наставницом математике како би им прилагођавање на предметну наставу у петом разреду било лакше.
Овај час обраде наставне јединице је организован тако да ученици прво сами изучавају задате радне материјале, а касније један другог подучавају у експертским групама и на тај начин активно учествују у стицању знања. Моје дугогодишње искуство наставника математике у основној школи ми говори да ученици сваку нову методу рада са одушевљењем прихватају. Ипак у овом случају било је и другачијих коментара. Наиме, чињеница да их након изучавања лекције у основним и експертским групама чека и тест провере савладаног градива, код ученика је деловала мотивационо, али су се у првом делу часа поједини ученици жалили да им је напорно да уче сами и да је много боље кад наставник испредаје најважније делове лекције. Уочила сам да је највећа потешкоћа ученицима била да издвоје кључни појмови у лекцији. Такође, група која је требала да направи моделе правилних полиедара је имала проблем у реализацији свог задатка, јер су веома неискусни у изради модела и нису могли да предвиде цео процес моделирања. Час је остварио предвиђене циљеве на шта указују и резултаи теста провере знања на којем је просечан број бодова био 7 од максималних 10. Ученици су попуњавали и евалуациони лист о процени рада у групи. Резултати овог испитивања су показали да је већи број ученика задовољан оним што је научио на часу (58%) као и начином учења (71%). Сарадња у групи и узајамна помоћ при учењу је остварена у 58% случајева а рад групе је процењен као успешан у 71% случајева. Евалуациони лист је припремила Весна Гошовић библиотекар у ОШ “Ђорђе Крстић“ у Београду.
Математички инфинитив“ је час који се налази у Бази знања Креативне школе а припремиле су га Наталија Миленковић и Слађана Геров из ОШ „Први мај“ у Трупалу. Сваки покушај да се различити предмети повежу и на тај начин ученицима презентују је веома важан управо због примене знања у пракси која не познаје границе дисциплина и захтева коришћење разнородних знања, односно трансфер знања (преношење знања из једне области/дисциплине у другу или с теорије на праксу). Подстакнуте идејом колегиница из ОШ „Први мај“, осмислиле смо низ активности које су ђацима петог разреда приближиле појам инфинитива и увериле их да математика и српски језик имају многе додирне тачке. Час који смо припремиле за своје ђаке имао је другачији ток, па смо сматрале да је корисно записати сценарио и поделити га са колегама који воле да експериментишу у својим учионицама, без намере да плагирамо или на било који начин присвајамо идеју колегиница из ОШ „Први мај“. Ток часа На самом почетку часа наставник формира групе од по четири ученика тако што извлаче папириће са одштампаним симболима (нпр. сунце, срце, облак), па се ученици који су извукли исте симболе окупљају у исту групу. (5 минута) 1. Задатак Након формирања група ученици добијају први задатак а то је да свака група смисли по једну реченицу у којој се помиње симбол те групе. Наставник реченице записује на табли и од ученика тражи да у свакој реченици одреде глагол који подвлачи и на тај начин истиче. (5 минута) 2. Задатак Ученици у групама раде задатке с радног листића који је припремила наставница математике. Радни листић садржи пет задатака различитих захтева. Ученици добијају инструкцију да се наставнику пријаве кад ураде прва четири задатка. Када све групе заврше са израдом ових задатака, наставник српског дефинише појам инфинитива као основног глаголског облика, даје неколико примера и захтева од ученика да у задацима које су решавали пронађу што више глагола у овом облику. Глаголе пишу на самолепљивим папирићима и лепе их на табли, у близини својих реченица које су на самом почетку смишљали. (15 минута) 3. задатакНаставник подсећа ученике на реченице које су на табли и позива по једног члана сваке групе да подвучени глагол преведе у облик инфинитива па их записује на табли. Ученици сада раде пети задатак са радног листића из математике. Овај задатак је другачији од осталих. У њему се од ученика очекује да већ припремљен задатак препишу тако да сви глаголу буду у инфинитиву, па тако припремљен задатак предају одређеној групи која треба да га реши. Кад заврше с радом ученици предају наставнику математике папир са урађеним задатком на преглед. Све групе које су тачно решиле задатак, добијају диплому. (15 минута)
Ово је час који је настао након семинара "Активно учење".Захваљујући овом семинару унела сам многе новине у свој рад како би ученике активно укључила у процес учења на часу. Кроз активности које сам припремила за овај час ученици се упознају са појмом разломка делећи речи на делове исте дужине. Спајајући добијене делове ученици добијају нове речи и реченице а на крају сами стварају задатак сличан оном ког су решавали. Ово је час на којем моји ученици забораве на време а веома често након звона остају у учионици да заврше своје задатке. Час је саставни део дигиталног приручника Активно учење 2
|
Архива
April 2016
Категорије |